Šta je to barijatrija?

Sve popularnija barijatrijska hirurgija podrazumeva niz procedura koje imaju za cilj smanjenje telesne težine. Preporučuje se osobama koje imaju BMI preko 40kg/m², ili čak onima sa BMI preko 30kg/m² ako imaju pridružene bolesti koje su nastale kao posledica prekomerne gojaznosti. U SAD-u se ove vrste intervencija nalaze na drugom mestu svih abdominalnih operacija, a kod nas postaju sve popularnije.

Kome je barijatrija namenjena?

Treba reći da su namenjene pre svega osobama koje su već bile na redukcionim dijetama i pokušale da se reše viška kilograma, ali u tome nisu uspele. Estetiku ovde treba ostaviti po strani, jer je većina procedura poprilično invazivna sa rizikom od komplikacija. Međutim, što je intervencija radikalnija, bolji su dugoročni rezultati i obrnuto, zato su one najzahtevnije rezervisane za najteža stanja, tj. za morbidno gojazne pacijente. Suština svih ovih intervencija je smanjenje volumena želuca – na taj način će se brže napuniti i rastegnuti, što predstavlja bitan mehanizam koji našem mozgu šalje signale da smo siti. Na osećaj gladi i sitosti utiču i hormoni koji se luče u želucu, pa se odstranjivanjem većeg dela nivo hormona smanjuje, što posledično smanjuje apetit i osećaj gladi.

Najpoznatije intervencije koje su dostupne i kod nas su:

1. Prilagodljiva želudačna omča – prsten koji se postavlja na gornji deo želuca tako da od jedne šupljine pravi dve. Sitost se oseća kada hrana napuni gornji, manji „džep“, a zatim postepeno prelazi u donji, kako bi se proces varenja neometano nastavio. Doktor može popuštati i stezati prsten u svakom trenutku u zavisnosti od potrebe. Ova operacija je skopčana sa najmanjim rizikom, ali isto tako pokazuje manju uspešnost od ostalih.
2. Želudačna „sleeve“ resekcija – podrazumeva uklanjanje 2/3 želuca. Onaj deo koji ostane podseća na rukav, dakle prirodno proširenje želuca nestaje, osoba ne može da unese previše hrane, brzo se zasiti, a smanjuje se i lučenje hormona gladi.
3. Gastrični bajpas (Roux-n-Y gastric bypass) – najradikalnija intervencija, gde samo 1/8 želuca ostaje funkcionalna i povezuje se sa delom tankog creva, dakle premošćuje se ostatak želuca, dvanaestopalačno i deo tankog creva koji su na ovaj način isključeni iz varenja i apsorpcije. Zbog ove činjenice neophodna je doživotna nadoknada pojedinih vitamina i minerala.
4. Intragastrički balon – nehirurška intervencija, najprijatnija za lakše slučajeve, sa minimalnim rizikom od komplikacija. Plasiranje balona i kompletna intervencija traju nekoliko minuta – balon se ubacuje preko usta, a po dolasku u želudac puni se fiziološkim rastvorom, tu ostaje 3, 6 ili 12 meseci u zavisnosti od željene telesne težine.

Šta treba znati pre intervencije?

Treba naglasiti da se godinu dana pre svih intervencija vrši dijetetsko prilagođavanje koje treba nastaviti i nakon intervencija. Ovo je i specifična vrsta “probe” koja pokazuje da li je kandidat kooperabilan i psihički spreman za naredne korake, jer nedisciplina može dovesti do komplikacija, ponovnog širenja želuca i vraćanja na staro.

Malo smo istraživali za vas ko se od javnih ličnosti sa naših prostora opredelio za ovaj radikalan potez nakon brojnih neuspešnih dijeta.

Najsvežije su fotografije na svim naslovnicama popularnog pevača Darka Lazica koji je već neko duže vreme imao problema sa viškom kilograma. Izvor blizak pevaču je negde rekao da je bio u izuzetno jakim bolovima nedelju dana nakon intervencije. Ono što mi možemo da potvrdimo je da na poslednjim fotografijama izgleda zaista neprepoznatljivo.

Postoje sumnje da se Ana Nikolić takođe podvrgnula sličnoj intervenciju i da je za istu izdvojila između 5 000 i 10 000 eura.

Dejan Milićević je otvoreno govorio o tome kako mu je ovakva operacija bila jedini način da se izbori sa ogromnim viškom kilograma.

Ali nisu sva iskustva tako sjajna. Bojan Jovanovski, poznatiji kao Boki 13 je imao vrlo negativno iskustvo, danima je povraćao, kao i pevačica Indi koja se sama oglasila na ovu temu.

Na sajtovima nekih beogradskih klinika je istaknuto koje su moguće komplikacije i nisu ni malo naivne. Neke od njih su krvarenje, duboka venska tromboza i posledično plućna embolija. Može doći do pojave kamenja u žučnoj kesici i razvoja anemije ili osteoporoze zbog neadekvatne apsorpcije hranljivih sastojaka.

I na kraju…

Zaključak je da je korist od ovih procedura neuporedivo veća od neprijatnosti i rizika koje one nose. Pored poboljšanja fizičkog zdravlja  ne smemo izostaviti i estetski moment koji bitno utiče na psihičko stanje pojedinca i sveukupno poboljšanje kvaliteta života. Da li bi se vi podvrgli ovoj proceduri pišite nam u komentarima.