Šta su to masti?

Pored ugljenih hidrata i proteina, masti su nutritijenti koji su neophodni za pravilan rad organizma, daju energiju, učestvuju u sintezi hormona, bitne su za pravilan rad nervnog sistema…

Zašto su onda na tako lošem glasu?

Zabluda koja vlada je da se masti nakon unosa direktno „lepe“ i uzrokuju višak kilograma i masne jastučiće koji nam smetaju. Realnost je da nas goji kalorijski suficit – ako unesemo previše bilo koje namirnice ugojićemo se.

Istini za volju, masti su skoro duplo kaloričnije od šećera i belančevina jer u 1g imaju 9kcal, pa treba biti oprezan sa količinom.

Zdrava ishrana ne znači izbegavati masti, već birati one „dobre“!

Nije na odmet znati da postoji opšta podela masti:

1. „Dobre“ masti su mononezasićene i polinezasićene – pozitivno utiču na zdravlje, smanjuju nivo lošeg holesterola i preporučljive su u svakodnevnoj ishrani. Nalaze se u maslinovom ulju, orašastim plodovima, avokadu, nekim vrstama riba (tuna, losos, sardina).
2. „Loše“ masti (zasićene) – podižu nivo lošeg holesterola, uzrokuju gojenje, bolesti srca i krvnih sudova. Poželjno je svesti ih na minimum, pa izbegavajte punomasne sireve, pavlaku, suvomesnate proizvode i mesne prerađevine od crvenog mesa, sladoled…

3. Trans masne kiseline nastaju hidrogenizacijom ulja na visokoj temperaturi, prilikom obrade hrane kako bi se produžio rok trajanja. Ove masti imaju brojne negativne posledice, čak i kancerogeni efekat, pa ih treba gotovo izbaciti iz ishrane ako želite vitku liniju. U ovu grupu spadaju slatke i slane grickalice, lisnata testa, smrznuti pomfrit, margarin…

Dakle, ako želite da budete fit ključ je u pravilnom odabiru masti (i ostalih namirnica), adekvatnoj obradi i umerenoj količini. Ako na to dodate trening i suplemente u ishrani rezultat neće izostati.