U moru dijeta zasnovanih na različitim principima, teško je izdvojiti najbolju. Međutim, ona koja je za kratko vreme stekla titulu “najmodernije” je sigurno poznata keto (ketogena) dijeta. Neki se kunu u njenu efikasnost, dok su drugi poprilično skeptični i dovode u pitanje efekat na zdravstveno stanje.

Osnovne karakteristike

Ovo je dijeta iz grupe LCHF (low carb high fat) – iliti mnogo masti na uštrb ugljenih hidrata.

Naime, ove je jako restriktivan režim, koji skoro u potpunosti isključuje ugljene hidrate (dozvoljeno je svega 20g dnevno) i menja ih mastima i umerenom količinom proteina. Optimalan odnos dnevnog unosa je 70% masti, 25% proteina i 5% ugljenih hidrata.

Deluje tako što telo uvodi u stanje ketoze, kako bi masti počele da se koriste kao primaran izvor energije.

Ketoza ili ketogeno stanje

Pre svega treba napomenuti da je ketoza proces koji nam u stanju gladovanja omogućava da preživimo. Telo tada koristi uskladištene masti kao izvor energije, što direktno uzrokuje mršavljenje. Ovde pokušavamo da telo dovedemo u slično stanje, samo bez gladovanja, već posebnom vrstom ishrane.

Procesi u svakodnevnoj ishrani

Kada u normalnim uslovima jedemo hranu bogatu ugljenim hidratima, telo ih razlaže do prostih šećera i luči insulin. Insulin je ključan za iskorišćavanje glukoze u energetske svrhe – kao glavno gorivo organizma, ali je zadužen i za skladištenje viška koji se ne iskoristi.

Procesi u toku ketoze

Ugljenih hidrata nema – organizam mora da pronađe alternativan način da proizvede energiju. Tu na scenu stupaju masti i masne rezerve. One se u jetri razlažu do ketona koji imaju sličnu funkciju kao glukoza, predstavljaju gorivo za telo, a to je naročito važno za rad mozga.

Mehanizam gubitka kilograma

1. Zaobilaze se, inače prve u nizu rezerve ugljenih hidrata (nema ih, jer se unose minimalno) pa telo direktno napada i troši ono što ima, a to su masti.
2. Nizak nivo šećera uzrokuje nizak nivo insulina što obezbeđuje povoljne uslove za aktiviranje lipaze (enzim koji je zadužen za topljenje masti).

 

Jelovnik

Dozvoljene namirnice:

• Sve vrste ribe (losos, sardina, pastrmka, oslić, som, smuđ, skuša…)
• Živinsko meso (pileće, guščije, ćureće, fazansko…)
• Crveno meso (slanina, junetina, teletina, svinjetina…)
• Plodovi mora (školjke, rakovi, škampi, lignje, o dagnjama i ostrigama vodite računa jer imaju više UH)
• Masti i ulja (za prženje je najbolje koristiti kokosovo ulje, a za salate hladno ceđeno maslinovo)
• Mlečni proizvodi (sirevi – do 100g dnevno, osim mladih koji nisu završili proces fermentacije, pavlaka)
• Povrće – za lakšu orijentaciju, ono koje raste iznad zemlje (rukola, celer, krastavac, kelj, paprika, tikvica, spanać, rotkvica, peršun, brokoli, praziluk, masline…)
• Orašasti plodovi (sve vrste umereno)
• Voće izbegavati osim avokada, limuna i bobicastog voća u umerenoj količini.

Izbegavati:

• Šećer,
• žitarice i skrob,
• voće,
• pasulj i mahunarke,
• korenasto povrće,
• soseve,
• alkohol,
• bezalkoholna pića čak i bez šećera.

Za i protiv

Prednosti

Brz gubitak kilograma, dobra kontrola apetita i šećera u krvi.

Mane

Previše restriktivna, ne obezbeđuje dovoljno vitamina, minerala i vlakana, pa uzrokuje zatvor i pad imuniteta, kilogrami se brzo vraćaju, teško je biti fizički aktivan, pa ne pogoduje sportistima.